Moja duša prati i uza te dršće...
I ljubice svoje, čežnjama osute,
Prosipa na tvoju stazu i raskršće...
Hranim se bolom, smijem se plačući; jednako su mi mrski i smrt i život: u tom sam stanju, gospo, zbog vas.
Da Bog da, dragi, da zdrav otideš,
Da zdrav otideš, i natrag dođeš!
Vjerujte mi, Zinaida Aleksandrovna, šta god učinili i koliko god me mučili, voljet ću vas i obožavati do kraja svojih dana.
Blago, brate, onome junaku!
Koga nije na daleku draga;
A tamo, kraj fontane, kraj te vode što pljuska, stoji i čeka me onaj koga volim, onaj koji vlada mnome.
Ko ne ljubi crne oči,
Pada li mu san na oči,
Ol' mu jadi na srdahcu?
Zbog tebe ja sam tužan i bled,
Žudim i čeznem za tobom - gde si?
Mladost još me štiti i mis'o o tebi:
Ljubav, bol i žudnju, zajedno sa strahom,
Ja u duši nosim, ja nosim u sebi.
Na ponosnoj lađi,
Na lađi ljubavi,
Pošo sam tebe naći,
Zbogom, draga, ruku na,
Verna budi, kano ja!
Ta danas će, danas
Drago moje doći,
Sve se ljubi, i vreme ne gubi;
A ti, zlato, neljubljeno drago,
Vreme gubiš, a mene ne ljubiš.
Đe te gledam, ljubit' te ne mogu:
Ali hoću brže, ako Bog da!
Da ti ljubim b'jelo lice, k'o sunce,
Da besjedim s tvojim ustma šećernim.
Ljubim kad milo svijetla jata čista
Zvjezdica drobnih po beskraju plove,
Jer tad mi sunce tvoga oka blista
I dušu diže u zlaćane snove.
Kad lagani vjetrić kroz ružice pirne,
Ljubim njedra tvoja. U zv'jezdama sjajnim
Gledam oči tvoje; i sred noći mirne
Ja se molim za te anđelima bajnim...
Moja draga, mori li te tama?
Hodi k meni, pa ne budi sama...
Kandilj mi čežnja viš njeg psalme toči,
Svijetle i meke poput kose tvoje.
Ljubim li te... il' me bezum ganja,
Nemam vida, nemam osećanja;
Strasno i žudno! Ona mene čeka
Ko nekad plava Izolda Tristana.
O sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I reč nek tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.
Nema citata ove vrste ovdje.