Narodna pjesmacitati o ljubavi

Ljubavne pjesme koje je narod pjevao i prenosio, a sakupljači poput Vuka Karadžića i Bogoljuba Petranovića zapisali u devetnaestom stoljeću.

Iz starih zbirki · Bosna, Hercegovina i susjedni krajevi

51 citatstrana 1 od 2

Što je nebo, da je list 'artije,
što je gora, da su kalemovi,
što je more, da je crn murećep,
pak da pišem tri godine dana,
ne bih moji' ispisala jada.

Da rastave dvoje milo drago,
Da sastave nemilo nedrago.

A moj dragi amber-dušom diše,
B'jelom rukom i kalemom piše,

Dika plava na srcu mi spava,
Dika smeđa u srce me vređa,
Dika bela srce mi odnela,

Ako svima mogu biti sluga,
Ja ne mogu svima biti ljuba;
Nego jednom, kog mi srce ljubi.

Ne bi l' me se dragi napojio,
Ne bi li me na srcu nosio.

Zora zori, petli poju,
Puštaj me, dušo, da idem. —
Nije zora, već je mesec,

Ne bi ga se za dan nagledala,
Ni za tavnu noćcu naljubila.

Oj devojko, draga dušo moja!
Draga mi je i košulja tvoja,
I košulja, i ti u košulji.

Ti zagledaj sebi, dušo, u njedra:
Kako s' topi ona gruda snijega,
'Nako s' topi srce moje za tobom.

Kad me budi, u lice me ljubi:
Ustan', srce, rodilo se sunce!

Samo smo se triput poljubili,
Da ko broji, stotina bi bila;

Svjet će reći: l'jepu ružu grize,
A ja dragu u potaji ljubim.

Kako ću te pregoreti, draga!

„S Bogom ostaj, moja mila draga!

„Ljubi mene, prel'jepa djevojko!
Ljubi mene, dok ja nisam tebe.“

Čuješ li ti, dušo moja,
što tice vele?
Tice vele, dušo moja,
da se ženim ja.“

Već me boli i srce i duša
Sve za tobom, mlado momče Jovo,

Haj, puče mi srce za tobom! —

Ajde, dušo, da se milujemo,
Gdi reknemo, da se sastanemo:

Da ja grizem u gradini ružu,
A ja ljubim potajno devojku.

Kalopera, da me ne otera;
Ljubičice, da me svagda ljubi;
KaranFila, da se ne karamo;

Ljubičice, ja bih tebe brala,
Nemam draga, kome bi te dala;

Što je trava po avliji nikla
To su jadi i tvoji i moji,
Tvoji za mnom, a moji za tobom;

Ja joj reko: "Dobar veče, dilberče!"
Ona mene: "Dođ' doveče, biserče."

Ne srdi se, moja draga, na mene,
Srezaću ti crven kaftan do zemlje,

Oj na ove duge noći
Ko ne ljubi crne oči.

Ne pada mu san na oči,
Već mu pada jad na srce.

Da li mi te, dušo, poljubiti? —
Mo'š, junače, koliko ti drago:

Nek miriše, nek se često budi,
Neka moje belo lice ljubi.

Kad se Mujo budi,
Neka Mejru ljubi.

Dragog ja da ljubim,
Milost bi imala.

Devojčice ljubičice, ružo rumena!
Što ti sa mnom ne besjediš, usta medena? —

Da Bog da, dragi, da zdrav otideš,
Da zdrav otideš, i natrag dođeš!

Dok probudi, p'jevci zapjevaju,
Dok poljubi, saba zora bude:

O moj dragi! opaši se tvrdo,
Da ti ruža kroz pas ne propadne,
Da ti draga drugom ne dopadne;

„Vjeruj Jovo, i srce i dušo!
Draža mi je, dragi, tvoja duša,

A još je treća, koja je najveća:
Doma ga ljubi s poštenjem čeka.

Blago, brate, onome junaku!
Koga nije na daleku draga;

Ko ne ljubi crne oči,
Pada li mu san na oči,
Ol' mu jadi na srdahcu?