Stihovi o ljubavistrana 7 od 9

De si, dušo, de si, rano,
De si danče mio,

Dok se kolo oko svirca vije,
Dokle srce za srcem uzdiše, —

To je bio, dragi, tvoj —
Blago meni, da si moj!

Drugu grlit on se trudi,
Druga njemu srce žari —
Za me više on ne mari.

Za meneka on ne aje,
Drugoj poljub jako daje.

Ja ljubiti nisam znala,
nit' sam kome ruku dala.

kad sam u mraku neme noći
poznao ljubav, njenu moć,

Prestaću i ja skoro. I sa mnom, zanavek možda,
Spomen ljubavi tajne zelena pokriće trava

Duša mi zadršće samo,
A srce nagne u pete.

i moja ljubav, večno mlada,
iskaše sebi srodan cvet.

Ajde, dušo, da se milujemo,
Gdi reknemo, da se sastanemo:

Da ja grizem u gradini ružu,
A ja ljubim potajno devojku.

Kalopera, da me ne otera;
Ljubičice, da me svagda ljubi;
KaranFila, da se ne karamo;

Ljubičice, ja bih tebe brala,
Nemam draga, kome bi te dala;

Što je trava po avliji nikla
To su jadi i tvoji i moji,
Tvoji za mnom, a moji za tobom;

Ne srdi se, moja draga, na mene,
Srezaću ti crven kaftan do zemlje,

Oj na ove duge noći
Ko ne ljubi crne oči.

Ne pada mu san na oči,
Već mu pada jad na srce.

Da li mi te, dušo, poljubiti? —
Mo'š, junače, koliko ti drago:

Nek miriše, nek se često budi,
Neka moje belo lice ljubi.

Srce tvoje - sunce to je,
Što srcima dobrim sjaji.

O ti, koju srce voli,
Slatka vilo slađih usti, -

Sve u Tebi, dušo, izvor ima,
U Tvôm kipu, kao u zercalu,

Tvojom mi dušom plače duša sva,
Suzo i muzo, slatka arijo,

Imao sam srce, djetinjasto srce,
Srce koje boli, boli tako jako!

Ljepota, ljubav, sreća, sni i zanosi
Su Bog, misterij, što u ženi zanosi.

U mraku žubor, vrelo — slušaj, dušo:
To izvor mog života romori;

U grmu prvi slavulj — ćuti, dušo;
To moje srce tebi biljiše;

Miris tvoga bića, moja ljubavi,
Slavi drobni đurđic, cvjetić ubavi.

Pola srce, pola kamen —
To sam bio ja;

Ljubim li te... ili nema sveta,
Nema sunca, ni rose, ni cveta,