Laza Kostićcitat o ljubavi iz pjesme Među javom i med snom

Srce moje, srce ludo,
šta ti misliš sa pletivom?

Izvor i provjera

Razbolela se ljubav
u tvome draganu,

U braku, jedno drugom stub,
Al' na vek će im srce biti
Na prvi kad se sete ljub.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,

Mamuran ću navek biti
Od ljubavnog toga vina.

Zaljubljenost je kad grad dobije nove ulice: one kojima ste prošli zajedno.

Prvi put kad me poljubio, poljubio je samo prste ove ruke kojom pišem;

Rađanje ljubavi u duši, to je više i lepše nego rađanje sunca na okeanu.

Sve je počelo jednim „zdravo“ koje je trajalo predugo.

Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dokle joj ne bude volja.

Ja snevam o ženi, većoj no sve žene,