Sevdalinke i narodne ljubavne pjesmestrana 2 od 2

Ja imam dilber-dragu... tanke su obrve njene
Lukovi ljubavnog boga,

O, sjene drage drhtave i blage!
Znam: vi ste djeca mog davnog sevdaha,

U sevdahu čeznuć kao Huma-biće
Mirise i boje neviđenih ruža.

Devojčice ljubičice, ružo rumena!
Što ti sa mnom ne besjediš, usta medena? —

Da Bog da, dragi, da zdrav otideš,
Da zdrav otideš, i natrag dođeš!

Dok probudi, p'jevci zapjevaju,
Dok poljubi, saba zora bude:

O moj dragi! opaši se tvrdo,
Da ti ruža kroz pas ne propadne,
Da ti draga drugom ne dopadne;

A još je treća, koja je najveća:
Doma ga ljubi s poštenjem čeka.

Blago, brate, onome junaku!
Koga nije na daleku draga;

Ko ne ljubi crne oči,
Pada li mu san na oči,
Ol' mu jadi na srdahcu?

Ni lijepa, ni roda velika!
Što se tako mome srcu draga?

Sve se ljubi, i vreme ne gubi;
A ti, zlato, neljubljeno drago,
Vreme gubiš, a mene ne ljubiš.

Sešćemo se ljubiti,
Ljubeći se grliti,
Grleći se zaspati;

Dva se draga na livadi ljube,
Oni misle, niko ih ne vidi;

Đe te gledam, ljubit' te ne mogu:
Ali hoću brže, ako Bog da!

Da ti ljubim b'jelo lice, k'o sunce,
Da besjedim s tvojim ustma šećernim.

Ako sam te jednom poljubio,
Nisu usta na licu ostala.

Draga moja, jesi l' se udala? —
Jesam, dragi, i čedo rodila,
Tvoje sam mu ime nadenula.