Aleksa Šantićcitat o ljubavi iz pjesme Ej konjicu...

Kad je srce puno rahatluka bilo?!

Izvor i provjera

Ja uzbrah ruže mirisne,
Pa bijele ruže dadoh njoj,
A ona meni poljub svoj -
Najljepšu ružu rumenu...

Ljubi, al' ljubav treba
Da svetim žarom sjaje,
K'o jasno sunce s neba
Čista i sv'jetla da je!

Ljubi! Život se kreće,
I sve će naći kraj,
Al' tvoja ljubav neće,
Nebo joj širi raj!

Bog zna gdje si sada i da l' živiš jošte!
Ali dragi spomen negdanje milošte
Kao mlado sunce svu mi dušu grije,

Ne bi l' me se dragi napojio,
Ne bi li me na srcu nosio.

Ne bi ga se za dan nagledala,
Ni za tavnu noćcu naljubila.

Oj devojko, draga dušo moja!
Draga mi je i košulja tvoja,
I košulja, i ti u košulji.

Kad me budi, u lice me ljubi:
Ustan', srce, rodilo se sunce!

Samo smo se triput poljubili,
Da ko broji, stotina bi bila;

Svjet će reći: l'jepu ružu grize,
A ja dragu u potaji ljubim.