Vladislav Petković Discitat o ljubavi iz pjesme Možda spava

Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.

Izvor i provjera

Djelo: Možda spava, šesta strofa
Izvornik (ćirilica): Њене очи, њено лице, њено пролеће
У сну видим, али не знам што не видим сад.
Prijevod: izvorni tekst, bez prijevoda
Izvor: Wikizvornik: Možda spava
Provjereno: 17. 10. 2026.

Zašto i ti, srce, ostarelo nisi,
Kad je snaga zašla u godine sede,

Ti i danas voliš, kao nekad što si,
Nosiš svoju ljubav — tvoje mesto sveto,
K'o u mlade dane, k'o u prvo leto.

Ali nisam znao da onaj k'o strada
Greši kad suviše i voli i želi,

Onome koga smrt strašna ne boli,
Čija je ljubav vedra i naivna,
Koji tek misli da te dugo voli.

Tvoja odsutnost zauzima više mjesta od mnogih ljudi u sobi.

Reci da me voliš, voliš, voliš, neka zvoni to srebrno ponavljanje, samo ne zaboravi, dragi, da me voliš i u tišini, dušom svojom.

Samo jedno blago propalo mi nije:
Još ljubiti mogu, još se izvor kreće,
Koji tvoja slika besmrtnošću grije!

Kad nekoga čekaš, i vrata postanu važna.

Mislim na tebe! Moje se misli oko tebe uvijaju i pupe kao divlja loza oko drveta,

Ali ti ne rekoh ni „silno te ljubim",
Niti „dušo", niti „oči moje sjajne",